Jezik

sr

en

Ratko Mladić pravosnažno osuđen na doživotnu kaznu zatvora

Bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić pravosnažno je osuđen pred Haškim tribunalom na doživotni zatvor zbog genocida i zločina protiv čovečnosti nad nesrbima tokom rata u BiH. Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu potvrdilo je danas presudu Ratku Mladiću i odbilo sve njegove žalbe.

Prvostepenom presudom Haškog tribunala, čiji je rad nasledio Mehanizam, Ratko Mladić je u novembru 2017. godine osuđen na doživotni zatvor. Suđenje Mladiću počelo je u maju 2012, nakon što je on, krajem maja 2011. bio uhapšen u Srbiji i izručen u Hag, posle 16 godina bekstva.

Ratko Mladić; Foto: Srđan Ilić
Ratko Mladić; Foto: Srđan Ilić

Uprkos spekulacijama da bi mogao da propusti izricanje presude, Ratko Mladić se danas pojavio u sudnici u Hagu.

Žalbeno veće konstatovalo je da Mladić nije pokazao da je pretresno veće u prvostepenom postupku pogrešilo, odnosno da suđenje nije bilo pravično. Takođe je odbijena Mladićeva žalba koja se odnosi na opsadu Sarajeva, a žalbeno veće je konstatovalo da pretresno veće nije pogrešilo kada je ocenilo da je cilj opsade Sarajeva bilo terorisanje stanovništva tog grada. Veće nije prihvatilo Mladićevu tvrdnju da je njegov cilj bio da se civilno stanovništvo humano evakuiše iz Srebrenice i konstatovalo je da je pretresno veće ispravno ocenilo da se radilo o prisilnom razmeštanju civila iz Srebrenice.

Još nije jasno gde će Mladić izdržavati kaznu.

Osuđen za progon, istrebljenje, ubijanje...

Inače, 22. novembra 2017. Mladića je sud u Hagu nepravosnažno proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon Hrvata i Muslimana širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95. Ova presuda danas je postala pravosnažna. Tako je, kako prenosi BBC, potvrđena doživotna kazna za njegovu ulogu u ubistvu oko 8.000 bosanskih Muslimana (Bošnjaka), muškaraca i dečaka u Srebrenici 1995. godine.

On je, po 10 tačaka optužnice, osuđen za genocid u Srebrenici i za zločine protiv čovečnosti u 15 bosanskih opština: progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje.

Tribunal je utvrdio Mladićevu krivicu i po četiri tačke optužnice za kršenje zakona i običaja rata: ubistva, teror, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca.

Mladić je, prvostepenom presudom, oslobođen optužbe za genocid u još pet bosanskih opština - Foči, Kotor Varoši, Prijedoru, Sanskom Mostu i Vlasenici.

Na prvostepenu presudu, žalili su se i Mladićevi branioci i tužioci.

Odbrana je žalbom tražila da Mladić bude oslobođen ili da mu se ponovo sudi, tvrdeći da tužilaštvo nije dokazalo njegovu krivicu.

Tužioci su tražili da osuđujući deo prvostepene presuda bude potvrđen, ali i da apelaciono veće generala Mladića proglasi krivim i za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u pet opština u BiH.

Haški tribunal je Mladića prvi put optužio 25. jula 1995, a optužnica je više puta menjana i dopunjavana do 2011. Mladić je u pritvoru u Sheveningenu od 31. maja 2011. Uhapsile su ga vlasti Srbije, 26. maja te godina, u Lazarevu kraj Zrenjanina i izručile Tribunalu. Suđenje je trajalo od 16. maja 2012. do 15. decembra 2016. Tokom 530 radnih dana, saslušano je 169 svedoka optužbe i 208 svedoka odbrane. U spis su uvedene i pisane izjave još 214 svedoka. Prihvaćeno je 9.914 dokaznih predmeta.

U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, Mladić je, početkom juna 2011, odbio da se izjasni o krivici, a sudija je, u skladu s pravilima, u spis uneo da se optuženi ne oseća krivim.

 „Mladićevi jataci“

Nakon hapšenja Ratka Mladića, tadašnji srpski tužilac za ratne zločine rekao je da je akcija hapšenja jataka 2006. u stvari bila znak Mladiću da je mreža njegovih pomagača razotkrivena. Vukčević je optužio bivšeg direktora BIA Radeta Bulatovića da je odgovoran za opstrukciju hapšenja Mladića.

„Mladićevo hapšenje osujetilo je to što je tadašnji šef BIA Rade Bulatović uhapsio Stanka Ristića, koji je skrivao Mladića, što je bio katastrofalan potez, koji je omogućio Mladiću da pobegne. Imali smo Mladića u šaci i bilo je samo tehničko pitanje kako da se obavi hapšenje", rekao je Vukčević 2010. u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

Iako se godinama govorilo o mogućnoj odgovornosti nekadašnjih čelnika vojske i vojne službe bezbednosti niko nije procesuiran.

Apelacioni sud u Beogradu je 2017. posle 11 godina suđenja oslobodio je 10 od 11 okrivljenih za pomaganje Ratku Mladiću u skrivanju. Njih je tužilaštvo teretilo da su u periodu od 2002. do 2006. pomagali tada najtraženijem haškom beguncu da ne bude uhapšen. Jedini osuđen je Marko Lugonja, penzionisani oficir vojske Republike Srpske, koji je priznao da je primio Mladića u stan. Sud je Lugonju osudio na uslovnu kaznu od šest meseci zatvora i ne sme da ponovi delo narednih godinu dana.

Tokom 16 godina skrivanja pričalo da se Mladić nalazi u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj... Novinari Insajdera su još 2004. krenuli ovim tragovima

Novinari Insajdera su 2006. istraživali ko i zbog čega godinama štiti Ratka Mladića. Prvi put je prikazano i šta o tome misle meštani rodnog sela Ratka Mladića jer je ekipa Insajdera tek posle više meseci ubeđivanja uspela da dođe u selo Božinovići.

 

 

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.