Jezik

sr

en

Vršioci dužnosti – ucenjeni, zaplašeni, čekaju direktive

Upozorenja MMF-a, Državnog revizora, Fiskalnog saveta, pa ni Zakon o javnim preduzećima koji je Vlada sama donela, nisu bili dovoljan razlog da se direktori javnih preduzeća konačno izaberu na konkursu. Paradoks je da su konkursi za direktore pojedinih državnih kompanija bili raspisani još pre nekoliko godina, ali do danas nisu okončani.

Direktori javnih preduzeća, ilustracija
Direktori javnih preduzeća, ilustracija

Nedavno je usvojena još jedna državna strategija za upravljanje javnim preduzećima, a trebalo bi uskoro da počne da funkcioniše i mehanizam digitalnog nadzora nad javnim preduzećima. Istovremeno, država još nije uradila ni ono na šta se obavezala još zakonom.

Prema Zakonu o javnim preduzećima iz 2012, javni konkursi za direktore tih preduzeća morali su da budu raspisani do marta 2013. Ta odredba nikad nije poštovana, a zakon je u međuvremenu promenjen, pa je Vlada imala obavezu da raspiše konkurse za sve direktore javnih preduzeća do marta 2017. Ni taj rok nije bio dovoljan a i dalje tek neznatan broj njih izabran na konkursu. 

Država u „VD stanju”: Direktori javnih preduzeća i državni službenici godinama na funkcijama vršilaca dužnosti iako zakon to zabranjuje

Sagovornici Insajdera koji su govorili za serijal „Politika kao biznis, država kao partijski plen“ navode više mogućih razloga zbog kojih se direktori javnih preduzeća drže u statusu vršilaca dužnosti, a svi su saglasni da je to mehanizam njihove kontrole. 

„Mislim da u sadašnjem trenutku glavni razlog zašto se drže u takvom statusu to je što mnogi ne ispunjavaju uslove za mesta za koja su određeni da budu vršioci dužnosti direktora. Neko ne ispunjava godine radnog staža, neko ne ispunjava godine rada u toj oblasti iz koje potiče javno preduzeće i za nekog se čeka da kroz status v.d. direktora, pa umesto onoliko koliko zakon kaže da može biti u tom statusu, čeka se da ispuni tu normu koja je potrebna uslovima konkursa. Do toga da se drže u ucenjivačkom statusu, a to znači da moraju da postupaju po stranačkim interesima“, kaže Slobodan Ilić iz Centra za održiv lokalni i regionalni razvoj.

Po Zakonu o javnim preduzećima, da bi neko bio izabran za direktora na konkursu mora da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa delatnošću javnog preduzeća, pet godina iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje, da poznaje oblast korporativnog upravljanja, da ima iskustvo u organizovanju rada i vođenju poslova, kao i da nije član oragana političke stranke.

Vršioci dužnosti nijedan od ovih uslova ne moraju da ispune. Upravo to bi mogao biti i jedan od razloga za produžavanje „v.d. stanja” u javnim preduzećima i državnoj upravi. Osim toga rukovodioce u stalnom mandatu teže je smeniti, što im donekle omogućava samostalno delovanje. Za razliku od njih, vršiocima dužnosti pozicija mnogo više zavisi od političke volje vladajuće garniture. Zbog toga su i podložni političkom uticaju.

„U privredi je najbolji mehanizam ovaj v.d. stanja. Zašto je v.d stanje tako divna stvar, vi izabere nekoga kome, pogotovo ako nije fascinantna profesionalna biografija nego je kao većina naših kadrova u našem javnom sektoru završio privatne fakultete, a ne mogu da ponove na kome su smeru bili i koje su ispite ponavljali i kada ih pitate. To je onaj stari štos koji nije netačan, kada ih pitate koliko imate do kraja školovanja, a on kaže tri ili četiri rate. Mi imamo masovno takve ljude na ovim pozicijama, koji su onda neautomoni, još i stavite u v.d. stanje oni su večito zaplašeni i čekaju direktive“, kaže Zoran Stojiljković.

Primena zakona i dalje zavisi od političe volje  

Početkom 2020. Međunarodni monetarni fond preporučio je Vladi da prekine sa praksom postavljanja v.d. direktora u javnim preduzećima. U suprotnom, ne može da se očekuje potpuna reforma tih preduzeća, jer su, između ostalog, podložna političkom pritisku. 

„MMF je naglasio važnost poboljšanja korporativnog upravljanja i upravljanja državnim preduzećima u Srbiji. U tom kontekstu, preporučili smo vlastima da smanje preterano oslanjanje na vršioce dužnosti direktora", naveo je šef Misije MMF-a u Srbiji, Sebastijan Sosa.

„2013te ili 2014te je tadašnja vada bila kategorična da će da profesionalizuje, naročito je to bila Elektroprivreda Srbije, sva velika preduzeća, da će to ići na konkurse da će se to okrenuti i odjednom evo posle šest godina“, podseća Pavle Petrović iz Fiskalnog saveta.

I dok profesionalizaciju javnih preduzeća traže i Fiskalni savet i međunarodne organizacije, da se od ove prakse ipak ne odustaje, uprkos preporukama pa i jasnom zakonu, moze da se  zakljuci osnovu izjave predsednika Srbije.

„Ne dam, ja ne dam. E pa zato što bi ti raspušteni direktori ponovo da naprave neprivlačan privatni sektori i da sve pozapošljavaju u javni sektor. I da to ne može privatnik da izdrži. Sve je sistem spojenih sudova“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Godinu dana kasnije predsednik je, po svemu sudeci, promenio mišljenje i nakon sastanka sa ministrima i direktorima javnih preduzeća u Palati Srbije izrazio nadu da će konkursi za direktora javnih preduzeća biti uskoro raspisani.

„Ovde se ne postavlja pitanje da li postoji zakon, postoji zakon, postavlja se pitanje zašto se taj zakon ne sprovodi, od koga se ne spovodi, od najvažnijih činilaca u državi“, dodaje Slobodan Ilić. 

„Lako je doneti zakone ali kad posle pogledate šta se dešava onda vidite da oni nemaju efekat. I to je onda znači indikacija u kom pravcu mi, koji je naš osnovni problem i u kom pravcu mo treba reforme da sprovodimo“, smatra Pavle Petrović.

„Korupcija je i dalje ostala enormna, institucije su ostale na početnim pozicijama, tužilaštva, sudovi, Komisija za zaštitu prava u postupcima javnim nabavki, Uprava za javne nabavke… Dakle nijedna institucija iz sistema nije imala nikakvu reakciju iako je zakonski okvir bio sasvim pristojan. Dakle po pravilu zakonski okvir pruža dovoljno mogućnosti za borbu protiv korupcije. Praksa je drugačija. Dakle sve je tu - zakon, institucije, međutim nema nikakve reakcije države. To nam govori da zakon sam po sebi kao što rekoh malopre nije uslov, nije dovoljan, ni postojanje institucija nije uslov, nije dovoljno. Kod nas je nažalost za sve potrebna politička volja“, zaključuje Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija. 

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.